Djurdjevdan 2016 – posna ili mrsna trpeza?

Slava Đurđevdan je jedna od rasprostranjenijih krsnih slava koja se slavi u Srbiji. Kao i svake godine slavi se 6. maja po novom, odnosno 23. aprila po starom kalendaru. Godine 2016 Đurđevdan pada u petak, što ljudima koji slave ide baš na ruku zbog slobodnog dana koji mogu da uzmu za krsnu slavu.

Pronađite najpovoljniji smeštaj

Posna ili mrsna trpeza?

Prvi i verovatno jedini „problem“ petka je taj što bi trebalo da se posti (sreda i petak) ali većina naših domaćina zaboravi na taj „sitan“ detalj. Sa druge strane, ne treba ih ni kriviti jer nije jeftino spremiti slavu, a spremiti posnu slavu je još skuplje. Verovatno će neko već reći ako ne može da se spremi kako vera nalaže ne treba ni da se sprema. Ali krsna slava u Srba je odavno proširila svoju duhovnu i versku konotaciju na socijlanu sferu pa i ne čudi što ljudi žele da slave slavu po svaku cenu.

Postoje i priče u narodu da se na Đurđevdan uvek sprema mrsna slava i da je posna trpeza novotarija u pravoslavnoj crkvi. To nije tačno! Ali da kažemo i to da u 2016. Đorđevdan pada u sklopu uskršnjih (vaskršnjih) praznika. Zbog Uskrsa se u toj nedelji ne posti. Takve nedelje u pravoslavnoj crkvi su poznate kao trapave nedelje. Dakle bez obzira što 2016. godine Đurđevdan pada u petak trpeza je mrsna zbog trapave nedelje. Sve ovo što smo napisali je sklono tumačenju pa je ipak najbolje da se obratite vašem parohu za mišljenje o ovoj stvari.

Đurđevdan narodni običaji

Đurđevdan u našem narodu oduvek je bio vezan za početak lepog i kraj sumornog zimskog vremena. Stoga ne čudi da je glavni narodni običaj pletenje venaca od bilja rasprostranjen u skoro svim krajevima naše zemlje. Varijacija ovog običaja je da se prozori i vrata na kućama kao i kapije okite zelenim izdancima. Izdanci su personifikacija zdravlja i plodnosti i želja da se ove osobine prenesu na ukućane. Svi ovi i razni drugi običaji koji se praktikuju za Đurđevdan su ostaci pre hišćanskog perioda koji su se i dan danas zadržali. I to ne bi bilo čudno ali je malo u suprotnosti sa Svetim Đorđem i ubistvom aždaje (aždaja bi trebala da predstavlja pre-hrišćansku religiju).

Sveti Đorđe ubija aždaju

Kada kažemo Đurđevdan svi pomisle na ikonu na kojoj je Sveti Đorđe kako ubija aždaju i svi koji slave ovu slavu imaju je negde u svom domu. Ali ko je bio Sveti Đorđe?

Đorđe je najverovatnije bio istorijska ličnost, živeo je za vreme cara Dioklicijana i bio u njegovoj službi. Rođen je u Kapadokiji ali je odrastao u Palestini. To doba je bilo pogubno za hrišćane a car Dioklicijan naredio je progon hrićana. Mladi Đorđe (hrišćanin) koji je bio u carevoj službi hrabro istupa pred cara u odbranu hrišćana kada počinje njegovo stradanje za hrišćansku veru. Tamnica, okovi i sve ono što znamo o stradanju hrišćana pratilo je mladića u narednim danima, ali je on ostao čvrst u svojoj veri. Snaga njegove vere bila je tolika da se čak careva žena Aleksandra preobratila u hrišćansku veru… Đorđe je posečen 303. godine nove ere i slava Đurđevdan se slavi u čast tog događaja.


Public domain – image, by Andrew W. Mellon Collection / sh.wikipedia.org

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


CAPTCHA Image
Reload Image