Drevna Olimpija

Meni su asocijacije na Peloponez uvek bile  Mikena i Olimpija, tako da je logično da ni Olimpiju nismo ni u kom slučaju razmišljali da preskočimo. Nalazi se na oko 70 km od Kiparisije, odnosno oko 1h vožnje. Mesto je jako lepo, malo. U glavnoj ulici, koja vodi ka staroj Olimpiji ima dosta kafea, restorana, prodavnica suvenira. Nije uopšte skupo, tako da možete slobodno nakupovati suvenira i odmoriti se posle obilaska. Na kraju ove ulice, sa desne strane u blizini zgrada je šumica sa finom hladovinom u kojoj možete parkirati auto. Iz nekog razloga mesto je prepuno komaraca, pripremite se.

Pronađite najpovoljniji smeštaj

Drevna Olimpija

Olimpija je bila religiozni i politički centar. Nikada nije bila naseljena. Datira još iz 8. veka p. n. e. Ovo svetilište posvećeno je bogovima Heri, Zevsu i Apolonu, a u starije vreme ovde je obožavana i majka bogova Rea. Mislim da na svetu nema osobe koja nije čula za Olimpiske igre. Drevna Olimija je mesto gde je sve počelo ovde su prvobitno održane Olimpijske igre. Začetnik olimpijskih igara bio je Pelops koji je došao iz Frigije kako bi se takmičio sa elidskim kraljem za ruku njegove ćerke. Takmičili su se u trci kolima. U trci je pobedio Pelops jer mu je Posejdon dao zlatna kola i krilate konje kojima osvaja prelepu princezu i kraljevstvo Elide. Kasnije, trka kolima bila je zamenjena trkom ljudi a nakon toga su i druge igre bile uvrštene. Pobednici olimpijada dobijali su lovorov venac, a takmičari su bili skoro isključivo muškarci. Ženama je bilo zabranjeno da se ovde takmiče i da bi bili sigurni da neće biti prevara, takmičari su na stadion izlazili goli. Tokom vekova Olimpiske igre su degradirane. Nekada su bile oličenja svega svetog i lepog u antičkom svetu ali su kasnije postale vašarsko okupljanje. U istoiji je ostalo zapamćeno učeće rimskog vladara Nerona koji se sapleo na trci, pao, odustao od trke i na kraju se vratio i pobedio… Olimpijske igre su održavane sve do 393. godine n. e. a nakon toga ih je hrišćanski car Teodosije I zabranio. U hrišćanskoj religiji sve što je bilo vezano za ljudsko telo, bilo je greh.

Na nas su najveći utisak ostavili Herin i Zevsov hram. Naročito Zevsov, jer je imao ogromne, ali ogromne stubove! Od Zevsovog hrama je danas ostalo samo postolje sa jednim stubom ali se i tako vidi grandioznost ovog objekta. Herin hram danas je najstarija građevina u Olimpiji i datira iz 7. veka p. n. e. Zevsov hram je mesto Zevsove statue – jednog od 7 svetskih čuda antičkog sveta. Sam hram bio je visok 20 m , izgrađen u dorskom stilu i ukrašen zlatnim štitovima. Monumentalna zevsova statua čiji je tvorac bio Fidije, bila je izgrađena od slonove kosti i zlata i bila je visoka oko 12 metara. Ovo remek delo uništio je vizantijski car Teodosije II. Između ostalog tu je i stadion u Olimpiji. Danas je to jedna velika livada. Sedišta su bila izgrađena od drveta pa ne očekujte ništa posebno od ove „građevine“.

Ono što ne biste nikako smeli da propustite ovde je arheloški muzej. Nas je muzej oduševio više od samog mesta jer se upravo ovde čuvaju delovi Zevsovog hrama i mnoge druge skulpture.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


CAPTCHA Image
Reload Image