Grčka – Vitezovi sa Rodosa

Osnovani su u 11, i bili su poznati pod imenima Vitezovi Hospitalci, Suvereni Red Svetog Jovana Jerusalimskog od Rodosa i od Malte, Malteški vitezovi, Vitezovi sa Rodosa, i Malteški kavaljiri. Ovaj red je u početku funkcionisao kao bolnica osnovana u Jerusalimu 1080. da bi se starala o siromašnim i bolesnim hodočasnicima u Svetoj zemlji. Nakon I krstaškog pohoda 1096-1099. postao je verski i viteški red. Posle pada Akre 1291 vitezovi svetog Jovana su se povukli na Kipar a 1306 su kupili Rodos Đenovskog pirata, admirala Vignolija. Vitezovima sa Rodosa je trebalo pune tri godine da uspostave potpunu kontrolu nad ostrvom.
Veliki majstor, vođa reda je biran i ostajao je na dužnosti doživotno. Red vitezova je bio podeljen na „Tongue“, ili nacije: Francuska, Italija, Engleska, Nemačka, Provansa, Španija i Avinjon. Svaki od Tongua je bi zadužen da brani svoj deo zida, ti delovi su se nazivali „Curtian“. Oni su kasnije osvojili i skoro sva ostala ostrva Dodekaneza koja su utvrdili sa preko 30 zamaka.

Pronađite najpovoljniji smeštaj

Rodos stari grad

Grad Rodos je naseljen više od 2400 godina. Prvi grad na ovoj lokaciji je sagrađen 408. godine p. n. e. a kada su Vitezovo svetog Jovana stigli napravili su zamak na drevnim ostacima. Stari grad ima 11 kapija koje vode do novog grada koji leži van zidina zamka.

Palata Velikog majstora

Palata Velikog majstora je tvrđava unutar tvrđave, sagrađena je u 14. veku i bila je centar svih dešavanja za vreme vladavine Vitezova. Preživela je zemljotrese i opsade i nesrećom je razneta u eksploziji 1856. Restaurirana je od strane Italijana a Benito Musolini je imao naročito interesovanje da obnovi ovu palatu. Danas se u palati nalaze mozaici sa Kosa i takođe je mesto za izložbe.

Ulica vitezova

Ovo je najpoznatija ulica u starom gradu (Odos Ippoton) nalazi se između luke i palete Velikog Majstora. U ulici se nalaze krčme Tonguesa koje potiču iz 14. veka i koje su slazile kao mesto za sastanke. Mesto nemačke krčme nije poznato ali su ostale restaurisane od strane Italijana u 20. veku.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


CAPTCHA Image
Reload Image