Kiparisija baza za obilazak zapadnog Peloponeza

Kako smo na Elafonisosu produžili boravak, bilo je jasno da nećemo ići na srednji prst Peloponeza. I nije nam bilo ni malo žao. Treba nešto da ostane i za neki sledeći put da se obiđe 🙂 Sa
Elafonisosa uputili smo se ka Kiparisiji, mestu na zapadnoj obali Peloponeza, dakle na Jonsko more. Ovoga puta smo bili spremni, beba je dobila svoju dozu Klometola i mi smo bezbrižno nastavili put. Do Sparte smo stigli bez većih problema i krenuli smo put Kalamate. Taj put vodi preko planine Taigetos koja je jedna od većih vrhova u Grčkoj. Najviši vrh ovo planine je visok 2404 metara. Put vodi visoko u planinu, nisam sigurna do koje nadmorske visine smo išli, ali smo išli visoko, baš visoko…

Pronađite najpovoljniji smeštaj

Jedno znajte, ovde ne Klometol ne pomaže i najbolja način da pređete ovaj put je da vam deca spavaju. Uski putevi, oštre serpentine, prirodni tuneli, nagla suženja puta sve to možete da očekujete na ovom putu ali se isplati. Priroda je fenomenalna, zelenilo je svuda oko vas, prirodnih izvora ima skoro na svakom kilometru puta, prava lepota… Jedino što ne možete da stanete jer beba spava, shhh…

Uz ne male napore došli smo do Kalamte odakle smo odmah produžili put Kiparisije. Kiparisija se nalazi malo južnije od možda poznatijeg Kalo Nera a severnije od čuvene plaže Voidokilija. U Kiparisiji smo odmah rezervisali 6 noćenja, dakle do kraja boravka u Grčkoj. Iskreno malo nam se smučilo da se non stop pakujemo i raspakujemo, pa smo hteli bar na kraju odmora da se odmorimo od pomenutih stvari.

Kiparisija

Kiparisija je malo mesto, manje – više turističko. Zapravo, meštani kažu da su strani turisti počeli da ih posećuju unazad tek 2 do 3 godine. Zbog toga ne računajte na kupovinu suvenira, jer nećete naići ni na kakav izbor istih. Plaža u Kiparisiji nije loša, peščana je, sa tu i tamo po nekim skupom kamenja koje ne smeta. More je čisto i ima dubinu, tako da je za strastvene plivače odlično. Inače na plažu u Kiparisiji smo otišli na kraju, tj. dan pred polazak za Srbiju. To je ono razmišljanje kada ti je nešto na dohvat ruke, ostavljaš ga za kraj, misliš stići ćeš i to da vidiš. Naravno, uvek se završi tako da jurimo da vidimo i to što nam je sve vreme bilo ispred nosa 😛  U svakom slučaju, Kiparisija nam se činila kao dobra baza za obilazak Olimpije i Voidokilije pre svega, a posetili smo i Mesinu.

U Kiparisiji smo odseli u apartmanima Terpsi, koji se oko 4 kilometra udaljeni od centra Kiparisije. I tu smo čitav kompleks dobili za sebe. Dobili daljinski od ulazne kapije pa je povratak malo podsećao na povratak nekih bogataša u hacijendu :). Tu smo se smestili u apartmanu u prizemlju koji direktno izlazi na prelepo dvorište prekriveno travom i maslinama. Međi tim maslinama su se nalazile i ljuljaške i ostale igračke za najmanjeg člana naše porodice. Sve u svemu jedno odlično iskustvo…

U pozadini Kiparisije se nalazi planina koja je skoro uvek u oblacima, gde vam se čini da će kiša svakog časa ali obala jonskog mora nekim čudom je bila suva u danima naše posete. Mi smo u Kiparisiji bili tokom nedelja lubenice. Šta to znači od jutra do mraka sa njiva se skupljaju lubenice i prevoze putevima.

 


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


CAPTCHA Image
Reload Image