Rimini – omiljeno letovalište Italijana

Rimini nosi epitet glavnog grada na jadranskoj obali Italije. Nesumnjivo je najveće odmaralište na Jadranu i omiljeno letovalište samih Italijana. Grad poseduje čak 15 km prelepih plaža, od kojih su mnoge hotelske i lepo uređene.

Pronađite najpovoljniji smeštaj

Stari grad Rimini je na samo 15 min. hoda od obale i ima interesantna mesta uključujući Avgustov slavoluk iz 27. godine p. n. e. i Tiberijev most iz 1. veka n. e. Stari grad je neopravdano zapostavljen od strane mnogih turista najverovatnije zbog beskrajnih plaža koje mame na uživanje.
Danas Rimini sa oko 150.000 stanovnika predstavlja letovalište koje je veoma napredno, sa preko 1.000 hotela, bezbroj restorana, barova i diskoteka. Tu su i brojni tematski parkovi i bezbroj drugih mogućnosti da ispunite svoje vreme uživajući. Sve ovo, prostrane plaže, mali nagib morskog dna, opremljenost, luksuzni hoteli, savršena klima, prestižni događaji učinili su  Rimini renomiranom turističkom destinacijom evropske aristokratije. S obzirom da je i među samim Italijanima omiljeno letovalište, možete zamisliti kakva je hrana. Hrana je jednom rečju savršena a ljudi ljubazni i predusretljivi. Ipak pošto nema mnogo američkih i engleskih turista, malo ljudi govori još neki jezik osim italijanskog. Bez obzira na to, svako će se maksimalno potruditi da vam pomogne i uputi vas ukoliko tražite pomoć.

Rimini ima takvu poziciju, da se u klimatskom smislu nalazi na granici između Mediteranskog i Centralnoevropskog područja. Grad ima suptropsku klimu, ali povremeno i odlike mediteranske klime. Zvanično spada u submediteransku zonu. Naravno, veliki uticaj ima Jadransko more i vlažnost je visoka tokom cele godine.

U sastavu Riminija su i distrikti na obali mora kao npr. Torre Pedrera, Viserbella, Rivabella, Miramare, Rivazzurra. U ovim mestima se nalaze rizorti. Rimini ima istorijski centar, zatim četiri antička grada St. Giuliano, St. Giovanni, St. Andrea i Marina, Marina Centro – distrikt uz samu obalu i moderne distrikte Celle, Marecchiese, INA Casa, Colonnela, Lagomaggio i brojna predgrađa. Istorijski centar u Riminiju okružen je zidinama u rimskom stilu. Tokom srednjeg veka podeljen je na četiri distrikta: Cittadella, Clodio, Pomposo i Montecavallo. Distrikt Cittadella nalazio se na zapadu i bio je najznačajniji distrikt gde su se nalazile zgrade od javnog značaja, zamak Sismondo i katedrala Santa Colomba. Distrikt Clodio nalazio se  na severu i bio je popularan deo neobične urbane strukture. Najveći distrikt bio je Pomposo gde su se nalazili manastiri i voćnjaci. Distrikt Montecavallo u južnom delu karakterišu krivudave ulice, tipične srednjovekovne.

Kratka istorija Riminija

Naselje Rimini postojalo je još u praistorijsko doba. Pre Rimljana, ovde su živeli Etrurci, Umbri i Gali. Rimljanji su ga osnovali 268. godine p. n. e. tako da ima 2000 godina bogatu istoriju, koja je ostavila vidljive tragove nekadašnje veličine ovog grada. Rimini, odnosno tadašnji Arminum bio je jako utvrđenje na Jadranskom moru koje je štitilo od upada Gala a ujedno je bio i prolaz ka dolini reke Po. Ovde je bilo ključno mesto, jer su se u doba Starog Rima stalno vodile borbe između severnog i južnog dela Apeninskog poluostrva. Često je napadan i osvajan u srednjem veku, pa je samim tim često menjao i gospodare. Kraljevini Italiji pripojen je 1860. godine.
Grad je postao legendaran kada je Cezar sa svojom vojskom prešao Rubikon, jer se upravo u njemu Cezar obratio svojim legijama.


Rimini mapa


Kako do Riminija

Rimini ima svoj aerodrom (IATA oznaka je RMI) koji je dobro povezan sa Rusijom, zatim Amsterdamom, Berlinom, Briselom, Cirihom i drugima. Sa aerodroma do centra Riminija se može stići autobuskom linijom broj 9. Neke low cost kompanije lete do Forli aerodroma koji je udaljen 55 km od Riminija. Drugi aerodromi koji su relativno blizu su u Ankoni (107 km udaljen) i u Bolonji (120 km udaljen).
Kada je naša zemlja u pitanju direktnih letova iz Beograda nema, tako da avionom iz Beograda do Riminija možete stići jedino ako presedate. To se naravno ne isplati finansijski niti vremenski. Zbog toga naši turisti do Riminija najčešće putuju autobusom ili svojim autom.

Ukoliko se odlučite za putovanje svojim autom, znajte da od Beograda do Riminija ima 1.000 km. To znači da ćete u putu provesti oko 9 sati ili malo više u zavisnosti od gužve na putevima. Od Beograda se ide autoputem kroz Hrvatsku, Sloveniju i Italiju. Kod Padove se isključujete sa autoputa E70 i nastavljate autostradom A13 do Bolonje, a od Bolonje autostradom A14 do Riminija. Autostrada je dobar, širok put, niže kategorije od autoputa, ali ima 6 traka.

Takođe, turističke agencije u toku letnje sezone imaju organizovan autobuski prevoz do Riminija.


Važne napomene

Džeparenje je redovna pojava u Riminiju. Imajte u vidu kada šetate gradom, iako je gužva i ima dosta ljudi na ulicama, džeparoša ima svuda i vrlo lako kradu. Bez obzira da li je dan ili veče, da li je gužva na ulicama ili ne, džeparoši znaju biti pravi profesionalci. Preporuka od nas je da nipošto ne šetate sami, već uvek u paru ili grupi i da se ne odvajate ni na kratko. Izuzetno oprezni budite naročito kada podižete novac sa bankomata. Proverite da li vas neko prati jer ste tako potencijalna žrtva krađe.

Kada su plaže u pitanju, većina privatnih, tj. hotelskih plaža ima video nadzor. Većina ljudi je zbog toga opuštena na plaži i bez problema ostavljaju svoje stvari za vreme kupanja. Krađe se skoro ne dešavaju baš zbog video nadzora.
Ipak, u gradu se ne opuštajte u tom smislu da vam neko ne bi pokvario letovanje.


Atrakcije Riminija

Rimini je italijanski grad na obali, koji vas mami da ga posetite i pre svega uživate u njegovim prelepim i beskrajnim plažama. Ako pak imate istraživačkog duha, sigurno vas neće zadovoljiti samo izležavanje i odmaranje na plaži. I u ovom slučaju Rimini ima dosta toga da ponudi – ostatke njegove bogate istorije, prelepe pejzaže i brojne atrakcije. Što je veoma važno, sve iz Riminija je lako dostupno.

Avgustov slavoluk je veličanstven spomenik koji datira iz 27. godine p. n. e. i čak danas stoji i odoleva zubu vremena. Visina slavoluka je 17 m a nalazi se na trgu Corso d’Augusto. U rimsko doba ovaj slavoluk bio je krajnja tačka Via Flaminia, puta koji je povezivao Rimini sa Rimom.

Tiberijev most predstavljao je početak glavnog rimskog puta Via Emilia. Ovaj most sa 5 lukova datira iz 21. godine n. e. Danas povezuje centar grada sa starom ribarskom četvrti Borgo San Giuliano. Osnove mosta su napravljene od drvenih greda koje i danas stoje.

Zamak Sismondo takođe poznat kao Rocca Malatestiana je zamak iz doba renesanse. Zamak je osmislio tadašnji gospodar Riminija Sigismondo Malatesta. Gradnja je započeta 1437. godine i trajala je 15 godina. Danas, od velikog zamka ostalo je čitavo samo jezgro. Zamak se nalazi malo izvan grada, što nije ni čudno jer je služio za odbranu. Njegovi masivni zidovi i kule koje stoje nasuprot Riminiju svedoče o tome.
Imajte jedino u vidu ako odete da posetite ovaj zamak, otvoren je za posete 8:30 h – 13:30h.

U srcu modernog Riminija pronađena je kuća iz rimskog perioda Domus Del Chirurgo odnosno kuća hirurga. Naime, na ovom lokalitetu pronađen je veliki broj instrumenata kao što su pincete, skalpeli, vage za merenje, vaze od terakote ali i stakleni sudovi koji upućuju na to da je u kući živeo i radio neko ko je bio hirurg. Ovaj, u stvari kompleks nalazi se na trgu Piazza Ferrari i sređen je za posetioce. Arheolozi koji su radili na iskopavanju sačuvali su podove koji su prelepi mozaici.
Tokom letnje sezone lokalitet je otvoren za posete
od utorka do subote 10:30 – 12:30 i 16:30 – 19:30,
nedeljom i praznicima 16:30 – 19:30,
ponedeljkom je zatvoren.
Ulaz je 5 €, a nedeljom je besplatan.

Deo Riminija Borgo San Giuliano nalazi se u blizini Tiberijevog mosta. Izuzetno je šarmantan deo grada gde su nekada živeli najsiromašniji slojevi stanovništva. U više navrata vlast je imala u planu rušenje ovog dela, ali na sreću nije uspela. Danas Borgo San Giuliano sa brojnim restoranima i kafeima, sa uzanim i zanimljivim ulicama i malim trgovima je izuzetno posećen deo Riminija.

Tempio Malatestiano odnosno crkva Svetog Frančeska najočuvaniji je spomenik u Riminiju. Crkva od izuzetnog značaja  izgrađena je u klasičnom stilu ali je i vesnik zlatnog doba renesansnih građevina. Zanimljiva je i kapela crkve Cappella dei Pianeti, odnosno kapela planeta sa reprezentacijom zodijačkih znakova. Mnogi su govorili za crkvu da je prepuna paganskih motiva.



Creative Commons – image, by Piiiiiiiiiiiiiiiiiiinna / de.wikipedia.org

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


CAPTCHA Image
Reload Image