Rimski bunar na Kalemegdanu

Danas sam prvi put posetio Rimski bunar na Kalemegdanu. U Beogradu živim već više od 15 godina i čini (prilično sam siguran da to nije tačno ali…) mi se da je uvek bio zatvoren za posetioce. Ili sam pak godinama uspevao da izbegnem ovo zanimljivo istorijsko zdanje, koje je inspirisalo mnoge zanimljive ličnosti. Kao što je bio Alfred Hičkok koji posetio Beograd davne 1964 i tada je obišao i Rimski bunar. Očigledno je da je čitav ambijent i priče koje su vezane za Rimski bunar bile zanimljive slavnom režiseru. Ubrzo posle posete slavnog režisera, godine 1967 i 1968 su počela prva ronjenja u Rimskom bunaru. Ronioci su pronašli dva ljudska skeleta i nekoliko životinjskih, što savršeno uklapa u neki Hičkokov film.

Pronađite najpovoljniji smeštaj

Rimski bunar zanimljivosti

Najbolje je da krenemo od imena „Rimski bunar“. Prvo nije ni rimski a nije ni bunar. Ako nije rimski zašto ga zovemo tako. Pa to je deo našeg folklora sve što je staro mi nazivamo rimskim (uzmimo primer rimskih mostova). Bunar je napravljen davno posle Rimljana. Napravili su ga Austrijanci negde između 1717 i 1731. godine.

Pa dobro nije rimski već austrijski… Ok, ali da nije bunar? Nažalost nije ni bunar, bunar podrazumeva da ima izdan, neki izvor vode koji puni bunar. To ovde nemamo, Rimski bunar se napaja površinskim vodama. Ok nije rimski, nije bunar ali je bar kopan sa namerom da bude bunar. Naime bunar je dubok nešto više od 60 metara a prečnika je 3,4 metara dok se prečnik sužava na 50 metara dubine na 2 metra.

Većina ljudi koji četa ovaj tekst je gledalo domaći film Lavirint i sigurno se pitaju a šta je stepenicama. Da one postoje i spuštaju se spiralno do dubine od 35 metara. Nažalost spuštanje ovim stepenicama nije dozvoljeno, čak su i zatvorene metalnom rešetkom. Jedino što možete videti u poseti Rimskom bunaru je njegov veliki otvor koji je takođe prekriven metalnom mrežom.

Cena karte je 120 dinara, zanimljivo je to da u stvari vi i ne dobijete (fizički) nikakvu kartu ili priznanicu i pitanje kod koga pare od karata završe!?

Ubistva i strašne smrti

Možda su Austrijanci izgradili današnji bunar ali je izgleda neka rupa odavno postojala na tom mestu. Godina je 1494. i Turci opsedaju Beograd. Unutar kalemegdanskih zidova zavera je otkrivena i 37 ljudi spušteno na dno bunara. Legenda kaže da su to ostavljeni da dobro izgladne pa su im u trenutku ludila izazvanog glađu bacili noževe da se poubijaju i pojedu.

Godina je 1882. dan krunisanja Milana Obrenovića. Ilka Marković i Lena Knićanin su pokušale atentat na novog srpskog kralja i nisu uspele. Bile su zarobljene i Lena je bila zatvorena u Rimskom bunaru gde je kasnije pronađena mrtva.

Vreme je Drugog Svetskog rata, Nemci su okupirali Beograd. Postoji priča da su poslali dva ronioca da istražuju dno Rimskog bunara. Nikada se nisu vratili…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


CAPTCHA Image
Reload Image