Sedam svetskih čuda – Semiramidini Viseći vrtovi u Vavilonu

Viseći vrtovi Vavilona su jedno od sedam svetskih čuda antike. Oni su i dan dans obavijeni velom tajne. Da li su bili izgrađeni u Vavilonu ili Ninivi, kada su bili izgrađeni, ko i za koga su bili izgrađeni… Jedno je sigurno a to je da su Viseći vrtovi nekada davno postojali!

Pronađite najpovoljniji smeštaj

Trenutno važeća teorija o Visećim vrtovima

Kralj Nabukodonosora II je živeo od 604. do 562. pre nove ere i najverovatnije je da je on naložio da se izgrade Viseći vrtovi. Viseći vrtovi su bili posvećeni njegovoj ženi Amitis. Amitis je bila princeza iz Medijske monarhije (današnji Iran) i udala se za Nabukodonosora da bi se učvrsti vavilonsko  medijski savez. Ona je žudela sa svojom domovinom gde je priroda i klima po sve drugačija od vavilonske pa je Nabukodonosor naredio da se izgrade Viseći vrtovi da bi se princeza osećala kao kod kuće. Čekajte, a Semiramida? O tome malo kanije.

Drevni istorijski izvori

Nabukodonosor je izdao naređenje da se u blizini njegove palate sagrade izvišenja od kamena i cigle, da im se da oblik brda i na njima posadi raznovrsno drveće. Po želji njegove žene koja je bila poreklom iz Medije, napravio je jedan od vrtova sa krajolikom uobičajenim za domovinu njegove žene.

Ovako jevrejski pisac i istoričar Josip Flavije opisuje te vrtove (imajte na umu da je on živeo od 37. do 100. nove ere). Čitajući njegove tekstove bez sumnje se zaključuje to su to Semiramidini Viseći vrtovi u Vavilonu. Drevni istoričari opisuju Semiramidu kao ženu obdarenu božanskim moćima. Ali ovde opet imamo problem, Semiramida nije bila Nabukodonosorova žena. Ona je više mitološka kraljica ali da se čak i njeno postojanje uzme kao istorijski tačno ona je živela oko 800 godine pre nove ere. Ako je Nabukodonosor napravio to za nju kada je bila oko 200 godina stara, kako je tek izgledala u svojim najboljim danima 🙂

Arheološka istraživanja

O tome da je vilonski kralj sagradio te vrtove skoro da više nema sumnje. Godine 1899. nemački arholog Robert Koldvej započeo je iskopavanja Vavilona. U severoistočnom delu južne kule našao je građevinu sa terasama i dubokim bunarma. Ovo otkriće se poklapalo sa antičkim istorijskim izvorima. Koldvej je bio siguran da je našao Viseće vrtove i to uverenje do danas nije ozbiljno opovrgnuto.

Šta su Viseći vrtovi

Svako da se ovde ne radi o nekim „obešenim“, visećim vrtovima. Takav naziv se zasniva na grešci prilikom prevoda latinske reči „pensilis“ što doduše i znači to ali takođe može da znači i balkon, terasa. Vrtovi Vavilona su u suštini verovatno prva botanička bašta na svetu. To je bila građevina od cigli i kamena stepenastog oblika i na tim terasama su gajili raznovrsne biljke. Kako su navodnjavali ovu prilično visoku zgradu je i dalje nerešena misterija.

Kada su Viseći vrtovi srušeni

Pa ne zna se tačno. Ali kada je Aleksandar veliki osvoji Vavilon oni već nisu postojali ali su se dvadeset godina posle toga našle na spisku 7 svetskih čuda antičkog sveta.


Public domain – image, by commons.wikimedia.org

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


CAPTCHA Image
Reload Image