Sedam svetskih čuda – Svetionik u Aleksandriji

Svetionik u Aleksandriji je jedno od sedam svetskih čuda antičkog sveta i jedino iz ove skupine koje je imalo praktičnu primenu. Ovo je sigurno najpoznatiji svetionik na svetu; probajte da se setite imena nekog drugog svetionika 😉 On je bio u funkciji dugo, 1400 je navodio mornare kroz opasne mediternaske vode. Ovo svetsko čudo je poslednje napravljeno od svih sedam svetskih čuda, bilo je visoko oko 124 metra i postojalo je oko 1700 godina. Sve do 1990 godine ovo je bio najviši svetionik ikada izgrađen na svetu. Te godine u Saudijskoj Arabiji napravljen je svetionik od čelika, Jeddah, sa visinom od 133 metra.

Pronađite najpovoljniji smeštaj

Svetionik u Aleksandriji istorijska pozadina

Ovo je još jedno svetskih čuda koje je na određeni način povezano sa Aleksandrom Makedonskim. Naime 332. godine pre nove ere Aleksandar je u Egiptu na obali mediteranskog mora osnovao malo selo pod imenom Aleksandrija. Grad je zbog svog povoljnog položaja za trgovinu se brzo razvijao i tokom godina se veliki broj brodovao nasakao na obližnjim hridima. Sve to je dovelo do potrebe da se izgradi svetionik. Godine 290. pre nove ere Ptolomej, Aleksandrov general i osnivač Ptolomejske dinastije u Egiptu, naložio izgradnju svetionika.

Svetionik u Aleksandriji izgradnja

Obližnje nenaseljeno ostrvo, Faros, je izabrano za lokaciji svetionika. Prvo je do njega izgrađen nasip sa putem Hepsadion. Izgradnja je poverena Grčkom arhitekti Sostratu, a izgradnja je trajala oko 20 godina. Zanimljivo je da je na projektovanju ovog svetionika učestvovao čitav tim ljud a to znamo jer je na raznim proračunima na izgradnji učestvovao veliki broj naučnika iz aleksandrijske biblioteke.

Izgled svetionika u Aleksandriji

Najbolji opis svetionika nam daje arapski putopisac Ibn el Shaik koji je posetio Aleksandriju 1166 godine. Svetionik je u svom donjem delu imao oko 300 soba, bio je visok 124 a najviši deo svetionika je valjkastog oblika i bio je visok 21 metar. U svetioniku je tokom noći gorela vatra a danju je uz pomoć velikog ogledala i sunca usmeravao brodove na mediteranu. Zanimljivo je da su u svetiniku držali konje koji su dovozili gorivo za svetionik i iznosili pepeo iz njega. A da bi se životinje sa zaprežnim vozilom popele do vrha u centru svetionika je bila zavojna rampa.

Propadanje Svetionika u Aleksandriji

Po arapskom osvajanju Egipta i aleksandrije, trgovina mediternaskim morem gubi na značaju i to je početak kraja za ovo svetko čudo. Kasnije je u seriji zemljotresa (956, 1303 i 1323 godine) Svetinik bio oštećen. Tokom tih vekova svetionik nije obnavljan i konačno je potpuno srušen kada je egipatski sultan odlučio da ojača zidove obližnje tvrđave. Aleksandrijski svetionik je doživeo sudbinu Mauzoleja u Halikarnasu i njegovi ostaci su uzidani u obližnju tvrđavu. To nije bio kraj uništavanja ovog zdanja, godine 1882 deo te tvrđave su srušili britanski brodovi.


Creative Commons – image, by pl.wikipedia.org

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


CAPTCHA Image
Reload Image