Sikstinska kapela – Mikelađelo genije na delu

U centru Rima stoji Vatikan, epicentar katoličanstva. U isto vreme Vatikan je tvrđava i mesto koje papa naziva svojim domom. U njemu se takođe nalazi i jedan od najpoznatijih muzeja na svetu, prepun neverovatnih umetničkih dela. A među njima je najpoznatija Sikstinska kapela.

Pronađite najpovoljniji smeštaj

Svi koji uđu u nju zure u svod prekriven Mikelanđelovim freskama. Ali malo ko zna da je ovo delo nastalo naknadno!? Kada je kapela sagrađena zidovi su ukrašeni monumentalnim muralima ali plafon je prekrivao jednostavno naslikan skup zvezde. Papa Julije II je 30 godina po izgradnji kapele odlučio da taj plafon treba oslikati i taj posao je poverio Mikelađelu. Danas Mikelanđelo izgleda kao pravi čovek za taj zadatak ali u to vreme on nije poznati slikar i papina odluka je bilo vrlo rizična. Ali ko što danas vidimo i te kako se isplatila. Mikelađelo se tada bavio klesanjem i vajanjem skulptura i nikada se pre toga nije ozbiljno bavio slikanjem ali mu je i pored toga bilo potrebno samo 4 godine da oslika plafon veličine dva košarkaška terena.

Plafon sa Mikeladjelovim freskama | <em>Creative Commons - image by <a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/File:CAPPELLA_SISTINA_Ceiling.jpg" target="_blank">Amandajm / commons.wikimedia.org</a></em>
Sikstinska kapela plafon

80-tih godina 20-tog veka započeta je rekonstrukcija Sikstisnke kapela. Sama rekonstrukcija je trajala duplo duže (9 godina) nego što je Mikelanđelu bilo potrebno da je oslika. Rekonstrukcija je otkrila neke stvari koje gledano izdaleka (sa poda) ne mogu da se otkriju. Zanimljivo je da su najveći likovi na tavanicu veliki i više od 6 metara i da ih Mikelanđelo nije slikao direktno na zidu. Prvo je oslikavao likove na papiru i bušuo konture likova na papiru a zatim je po tim rupicama tapkao zavežljajem sa ugljenom prašinom i tako prenosio likove na zid. Stručnjaci ovu tehniku nazivaju pausiranje. No to je bio vrlo spor proces a ostareli papa Julije II stavljao veliki pritisak na Mikelanđela, što je i razumljivo jer je želo da vidi oslikanu Sikstinsku kapelu pre nego što umre. Miklanđelo je zato mesto pausiranja koristio sečivio i njime precrtavao dela sa papira na malter. Obojica i papa (koga su nazivali ratnički papa jer je predvodio vatikansku vojsku) i Mikelanđelo su bili megalomani. Papa je u svojim izlivima besa često tukao Mikelanđela, ali mu je verovatno teže padao 18-to časovni rad na freskama. Vrat mu je konstantno bio iskrivljen a boja mu je često kapala u oči ali on je bio čvrst i odlučan. Sve to ipak ne objašnjava kako je uspeo da naslika tako savršenu perspektivu na plafonu. To što je bio vajar mu je vrlo pomoglo tokom ovog zadatka jer likovi na freskama deluju kao da imaju treću dimenziju. To se najbolje vidi na slici proroka Jone (prorok Jona poznat po tome što je 3 dana proveo u stomaku kita). Malter i svod se naginju napred ali Jona izgleda kao da se izvija unazad, slična perspektiva se vidi i kod Libijske sibile… Sve ovo navodi na odgovor kako je Mikelanđelo uspo da nacrta takvo remek delo za samo 4 godine. Jednostavno, čovek je bio genije!

Svakoga dana na hiljade posetilaca ulazi u Sikstinsku kapelu da bi se divele moći Boga i genijalnosti jednog čoveka.


Public domain – image, by Michelangelo / commons.wikimedia.org

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


CAPTCHA Image
Reload Image