Tasilin Adžer – „visoravan reka“ u srcu Sahare

Tasilin Adžer je visoravan koja se nalazi u Alžiru na tromeđi sa Libijom i Nigerom u samom središtu Sahare. I kao da nije dovoljno to što se nalazi u samom srcu Sahare ona je dodatno izolovana, iz pravca Alžira, visokim masivima Mujdir i Ahagar. Visoravan Tasilin Adžer je duga 640 km, podeljena je planinskim masivima, klancima i haotično razbacanim liticama i kamenim tornjevima. Pravo mesto za snimanje nekog SF filma! Ali gde su tu reka? Pa nema ih! Tasilin Adžer u prevodu znači „visoravan reka“.

Pronađite najpovoljniji smeštaj

Ime ove visoravni je eho iz daleke prošlosti kada je Sahara izgledala prilično drugačije. Vlažna klima je bila glavna karakteristika prostora gde se danas pruža najveća pustinja na svetu. Voda, tj. reke su bile glavni krivci za nestvarne predele koje danas vidimo u Tasilin Adžeru. Danas ovde skoro da nema biljnog i životinjskog sveta. Iz tog vlažnog perioda ostale su skupine čempresa koje su stare više od 3000 godina i čije korenje seže duboko u potrazi sa fosilnom vodom. Ovo drveće proizvodi semenje ali je predo oko njih suviše suv (temperature idu i do 70º C) da bi bilo koja uspela da preživi. Divlje planinske ovce, sitni glodari (gerbil) i male ptice takođe žive ovde.

Ali nekada je sve to izgledalo drugačije. Na ovoj visoravni su živele životinjske vrste kaš što su žirafe, slonovi, nislki konji, lavovi, slonovi… Bogat biljni i životinjski svet je bio prisutan u Tasilin Adžeru. To bogatstvo života je privuklo i ljude. O ovim životinjama znamo puno iz fosilnih ostataka koji se kriju u sovom Saharskom pesku ali smo najviše saznali iz slika koje su pronađene na stenama i liticama negostoljubive visoravni, Tasilin Adžer.

Pedesetih godina prošlog veka, francuski istraživač, Anri Lot je sa svojim timom proveo ovde 2 godine istraživajući Tasilin Adžer. Nema sumnje da su Taurezi (nomadski narod iz centra Sahare) znali i pre za ova umetnička dela ali svet je tek sa Lotovim istraživanjima upoznao priču o životu i smrti Tasilin Adžera.

Tasilin Adžer slike životinja i lovaca

Najstarije slike potiču od oko 6000 do 4000 godine pre nove ere. To su prikazi crnih lovaca koji love bivole, ovce slonove dok se među njima nalaze bela stvorenja (pola ljudi, pola životinje) koji verovatno predstavljaju božanstva ili su pak loše naslikani beli saplemenici. Drugu grupu predstavljaju freske od oko 4000 do 500. godine pre nove ere koje jasno predstavljaju stočarski narod. Od 500 do oko 300 godine pre nove ere (kada Sahara postaje ono što jeste danas) vidimo slike vojnika u vojnim kolima koje vuku konji (verovatno egipatski vojnici?). Naivne slike na kojima su prikazane kamile se pojavljuju oko 100 godine pre nove ere i od tada kao da je sve zamrlo. Jedini umetnik posle tog perioda je vetar i pesak koji polako oblikuju meko kamenje koje viri iz peska u Tasilin Adžeru.

Većini slika je zajednička jednostavnost linija, živost i sjajan osećaj za bolju što svedoči o kontinuitetu i možda nastanku određene kulture na ovim prostorima.


Creative Commons – image, by Akli salah / commons.wikimedia.org

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


CAPTCHA Image
Reload Image