Vatikanski muzej, pri(e)krivanje gole istine

Vatikanski muzuej je jedan od najboljih i najbogatijih muzeja na svetu. Pored velikog broja umetničkih dela u njemu se skriva i veliki broj šokantnih istina. Najbolje su zataškane one koje se svakodnevno prikazuju mnogobrojnim posetiocima muzeja.

Pronađite najpovoljniji smeštaj

Vatikanska zbirka je smeštena u devet muzeja i ta umetnička blaga su pape skupljale u poslednjih 500 godina. Galerije i hodnici su prepunu grčkih i rimiskih antičkih figura. Mnoge od njih su sasvim nage. Papa Julije II je jedan od papa koji puno doprineo vatikanskom muzeju. Jedna od prvih figura koju je nabavio je čuvena statua Apolona Belvederskog. To je rimska, mermerna kopija bonzane grčke statue, nastala između 120 i 140 godine nove ere.

Nagi antički bog | <em>Creative Commons - image by <a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Apollo_of_the_Belvedere.jpg" target="_blank">Livioandronico2013 / commons.wikimedia.org</a></em>
Apollo Belvedere

Izgleda da Juliju II nije smetala golotinja antičkog boga. Renesansa koja je uzimala maha je imala jak uticaj na papu koji je želeo da vrati antički ideal, lepotu ljudskog tela.

Lepota ljudskog tela otkrivala se i bila je prikazana ne samo na antičkim delima već i na delima koje je papa naručio s početka 16-tog veka. Na svodu Sikstinske kapele, koju je naslikao Mikelađelo, golotinje ima na pretek. U Mikelanđelovom prikazu Adama i Eve vidimo zanimljiv uzajmni položaj Evinog lica i Adamovih genitalija. Kada bi samo glavu okrenula za 180 stepeni, zabranjeno voće bi bilo na dohvat „ruke“.

Zabranjeno voće | <em>PD-Art - image by <a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Forbidden_fruit.jpg" target="_blank">TTaylor / commons.wikimedia.org</a></em>
Adam i Eva

Akt je oduvek prisutan u umetnosti, to je opšte prihvaćeno, pa čak i na svetim mestima. Ali u jednom trenutku to je postalo problem. Dvadeset godina posle završetka svoda na Sikstinskoj kapeli, Mikelađelo je naslikao fresku Strašni sud iznad oltara u kapeli. Jedan od viših papinih službenika Bijađio da Ćesena (Biagio da Cesena) još pre nego što  je freska završena imao prigovor protiv golitinje, rekavši da:

Freska više odgovara bordelu ili javnom kupatilu.

Mikelanđelo je i pored toga ostao veran svojoj zamisli ali je primio k’znanju Bijađijevo negodovanje. Mikelanđelo Bijađija ovekovečio upravo na ovoj fresci. U donjem desnom uglu vidimo kralja pakla Minosa. Minos je prikazan sa magarećim ušima i zmijom kako se obmotava oko njega i grize ga za genitalije. Pogađate Minosovo lice je Bijađio da Ćesena.

| <em>Creative Commons - image by <a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Last_Judgement_(Michelangelo).jpg" target="_blank">Alonso de Mendoza / commons.wikimedia.org</a></em>
Kralj pakla Minos

Danas je golotinja uglavnom dobro prikrivena, što je pretežno zasluga pape Pija V. To je doba protestantske reformacije koja je zahteva skromnost crkve. A papu Pija V je podjednako brinula golotinja kao i budućnost samog katoličanstva. Neke stvari su postale neprihvatljive. Golotinja u umetnosti, bar u Vatikanu, zvanično je zabranjena. Pričalo se da je papa sam dletom polupao genitalije sa figura. Što verovatno nije tačno, jer ruku na srce, izbočine na kipovima se tokom vekova vrlo lako oštete. Na sve to papa ne bi skrnavio svoju zbiku umetničkih dela ali je svakako naredio da se genitalije sakriju. Rešenje je nađeno u Bibliji u priči o Adamu i Evi koji su intimne delove sakrili smokvinim listom. Ta akcija zvaničnog Vatikana se pretvorila u pokret pod imenom „Smokvin list„. U svakom slučaju genitalije su se morale prikriti, smokvinim listom, draperijom ili delom odeće. Među prvima je pogođen Miklanđelov Strašni sud. Nedugo posle Mikelanđelove smrti papa je naredio da se intimni delovi likova prekriju. Što se tiče Bijađija zmija je već odradila svoj deo posla.

| <em>Creative Commons - image by <a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Mercury_fig_leaf.jpg" target="_blank">Sputnikcccp / commons.wikimedia.org</a></em>
Bog Merkur

Public domain – image, by Alonso de Mendoza / commons.wikimedia.org

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


CAPTCHA Image
Reload Image