Barselona šta videti i posetiti [slike]

Barselona je jedan od najlepšim mediteranskih gradova i jedna poseta sigurno  nije dovoljna da bi ste vidili i posetili sve što vas zanima. Stoga smo napravili listu atrakcija u Barseloni koje bi trebalo da vidite i posetite.

Sagrada Familia

Ovo je velika rimokatolička katedrala, koju je projektovao katalonski arhitekta Antoni Gaudi. Iako nezavršena, katedrala se nalazi pod zaštitom UNESCO-a, a Papa Benedikt XVI je naložio da mora biti i sedište biskupije. Danas je ovo najposećenija građevina u celoj Španiji i taj rekord drži već godinama.
Ovom arhitektonskom čudu dolaze da se dive i vernici i nevernici. Iako je puna religioznih simbola, gde su predstavljeni rođenje, život i stradanje Isusovo, Sagrada Familia se doživljava više kao arhitektonsko a ne religiozno čudo.
Gradnja ove katedrale je započeta 1882. godine, a već naredne godine Gaudi preuzima projekat na sebe. On je transformisao i dao svoj prepoznatljivi pečat, kombinujući gotski stil i Art Nouveau sa krivolinijskim formama. Iako je svoje poslednje godine života maksimalno posvetio katedrali, uspeo je da završi jedva 25%, tačnije završio je samo jedan od 18 tornjeva po kojima je ona i prepoznatljiva. Nakon njegove smrti, gradnja je tekla jako sporo, jer se oslanjala tek na privatne donacije, a bila je i prekinuta tokom građanskog rata. Tada je uništena i Gaudijeva radionica i mnogi njegovi nacrti, pa je naslednicima ostao jako težak posao da razluče kako je on zamislio katedralu. Danas se prepoznaju stari i novi delovi katedrale, jer su stari sivi usled zuba vremena, dok su novi od blistavo belog kamena. Inače, cela katedrala je napravljena od kamena. Završetak je planiran do 2026. godine, kada će biti stogodišnjicu smrti Gaudija. Katedrala je vidljiva iz mnogih delova grada i iz aviona kada se dolazi sa strane mora i nadleće olimpijska luka.

Park Guelj

Kada je park Guell počeo da se gradi, 1900. godine, Barselona je bila moderan kosmopolitski grad, sa više od pola miliona ljudi. Park je građen do 1914. a zvanično je otvoren za posete 1926. godine. Kao deo svetse kulturne baštine, uvršten je u dela Antonia Gaudija i kao takav je od 1984. godine pod zaštitom UNESCO-a. Ovo je danas javni park sa čitavim sistemom bašta i neponovljivih arhitektonskih elemenata. Nalazi se na brdu Carmel, u delu La Salut, u blizini Gracia distrikta u Barseloni. Naime, dugogodišnje prijateljstvo između Grofa Eusebi Guella i Antonija Gaudija je kao rezultat dalo ovaj jedinstveni park. Ono što je Gaudija inspirisalo su prirodni oblici, što je više nego očigledno. Dakle, nema pravolinijskih formi.
Na ulasku u park se nalaze dvostruke stepenice između kojih se nalazi fontana sa skulpturom salamandera mozaičkog karaktera. Ovaj relativno mali element je postao zaštitni znak parka zajedno sa 100 stubova koji podupiru veliki mozaički trg, odnosno glavnu terasu, koja je okružena dugačkom klupom u obliku morske nemani. Ove zakrivljne zmije oslikavaju atmosferu koja je tada vladala u društvu. Gaudi je zapravo koristio mnoge motive iz katalonskog nacionalizma, zatim elemente iz religije i antičke poezije i interpretirao ih u svoje građevine. U samom parku se nalazi i kuća u kojoj je Gaudi živeo, a koja je danas pretvorena u muzej u kome se nalazi jako zanimljiv nameštaj, koji je sam Gaudi dizajnirao. Da su motiv bili prirodni oblici, vidi se iz prolaza gde su stubovi zakrivljeni i podsećaju na stabla drveća. Fascinantni su i mozaici na plafonu ispod glavne terase.

Casa Mila

Ova kuća, poznata i pod naazivom La Pedrera, nalazi se u ulici Passeig de Gracia 92. Ovo je još jedno u nizu dela Antonia Gaudija. Ono po čemu je karakteristična su zidovi i podovi koji nisu građeni pod pravim uglom. Fasada je autentična i napravljena od kamena. Godine 1984 je proglašena za svetsko kulturno nasleđe i stavljena je pod zaštitu UNESCO-a. Prvobitno je bila sagrađena za venčani par Roser Segimon i Pere Mila. Roser je bila bogata udovica čoveka koji je posetio španske kolonije u Americi i vratio se kao mnogo bogatiji. Pere Mila je poticao iz buržoaske porodice, tako da je njegov snobizam i bogatsvo, koje je uvećao ženidbom sa Roser, uticao da poželi ovako nešto. Kada je jednom prilikom sreo Gaudija, uveravao ga je da će sledeće delo arhitekte biti samo za njega. Posle smrti Pere Mila, njegova žena je prodala kuću, ali je nastavila da živi u njoj do svoje smrti. Kasnije su dograđeni spratovi, tako da danas ima ukupno devet nivoa, zajedno sa podrumskim prostorijama.

Magična fontana

Ova fontana je pravi spektakl vode, muzike i svetla, sa 13 razliitih koreografija. Sagrađena je daleke 1929. godine i izuzetno je atraktivna i danas. Nalazi se u ulici Placa de CArles Buigas. Fontana ne radi non-stop, tako da je poželjno da obratite pažnju na period izvedbi. Naime, termini izvedbi od oktobra do marta su petkom i subotom 19-21:00h, s tim da fontana ne radi od sredine januara do sredine februara. Termini izvedbi u toku leta su od aprila do septembra, od četvrtka do nedelje 20-23:00h.

Pikasov muzej

Pikasov muzej je smešten u nekoliko gotičkih kuća u starom delu Barselone, koji se zove El Born. Ovaj muzej ne sadrži niti jednu značajnu Pikasovu sliku, ali zato ima mnoštvo skica i manje poznatih radova.

Casa Vicens

Ovo je porodična rezidencija u Barseloni, još jedno Gaudijevo delo. Ona je zapravo prvo njegovo važnije delo. Kuća je pod zaštitom UNESCO-a, kao deo svetskog kulturnog nasleđa. Kuća se nalazi u Carrer de les Carolines 24, u Gracia distriktu u Barseloni. Ovaj rani Gaudijev rad je tipičan, jer se primećuje mnoštvo uticaja na gradnju. Najupečatljiviji je maorski stil, posebno na vrhu. Izgrađena je od kamena, crvene cigle i keramike. S obzirom da je ovo privatna rezidencija, zatvorena je za posete unutra, osim 22. maja, kada se može posetiti.

Casa Batllo

Ova renomirana zgrada se nalazi u centru Barselone. Ona, kao i mnoge druge, predstavlja Gaudijevo remek delo. Lokalni naziv za ovu kuću je Casa dels ossos, što u prevodu znači Kuća kostiju. Krov je zamišljen kao leđa zmaja ili dinosaurusa, što je veoma očigledno. Veliki deo fasade je dekorisan parčićima keramičkih pločica, koji su u bojama, od zagasite zlatne do zelene. I ovde je autor potpuno izbegavao pravolinijske forme.

Barcelona Pavilion

Ovu zgradu je projektovao Ludwig Mies van der Rohe. Zgrada je poslužila za nemački deo izložbe tokom EXPO 1929, koji je održan upravo u Barseloni, pomenute godine. Bilo je zamišljeno da se upravo ovde, u godinama posle Prvog svetskog rata, predstavi nova Nemačka, prosperitetna, kulturna, demokratska i pacifistička. Barcelona Pavilion predstavlja važno delo u modernoj arhitekturi Španije i poznata je po jednostavnim formama i spektakularnoj upotrebi skupih materijala poput mermera, crvenog oniksa i travertina.

Bolnica Sant Pau

Ova bolnica je kompleks sagrađen između 1901. i 1930. godone. Dizajnirao je arhitekta Lluis Domenech i Montaner. Zajedno sa Palatom muzike je deo svetskog kulturnog nasleđa i pod zaštitom UNESCO-a. korišćena je kao bolnica sve do 2009. godine, a onda se počela restaurirati kao muzej i kulturni centar.
Muzička palata Katalonije
Palau de la Musica Catalana je koncertna dvorana u Barseloni, koju je projektovao Lluis Domenech i Montaner, građena je od 1905. do 1908. godine. Od 1997. godine je pod zaštitom UNESCO-a, zajedno sa bolnicom Sant Pau. Danas preko pola miliona ljudi godišnje dođe na neki od brojnih koncerata koji se ovde održavaju. Nalazi se u starom delu Barselone poznatom kao La Ribera.

Akvarijum

Ovde se nalazi najveći akvarijum u Evropi i najvažniji na celom Mediteranu. U 80m stakla se nalaze tuneli koji vode kroz okeanijum, koji pak sadrži 4000 vrsta riba, uključujući i glavnu atrakciju – ajkule.

Kolumbov spomenik

U čast slavnog istraživača koji je otkrio Ameriku, sagrađen je ovaj spomenik. Statua je visoka 87m i može se popeti do samog vrha odakle se može uživati u predivnom pogledu na grad i more. Ovde Kolumbo ima ispruženu desnu ruku, koja pokazuje u pravcu Amerike.

Carrer Montcada

Jedna od najlepših ulica u Barseloni, koja vodi poreklo iz 12. veka, kada je tadašnja vlast odlučila da spoji distrikt zonu sa priobalnom zonom grada. u periodu između 14. i 18. veka, Carrer Montacada je bila rezidencija aristokraije i duž nje su podignuta arhitektonska zdanja. Rezultat toga je današnja ulica koja podseća na živi spomenik vekovnog života ljudi i njihove ostavštine i šarma kakav ne poseduju ostale ulice Barselone.