Santorini – dragulj vulkanskog porekla
Santorini ili Tira (Σαντορίνη) je jedno ostrva u grupaciji Kiklada u Grčkoj. Upravno ostrvo pripada okrugu Santorini u okviru Periferiji Južni Egej. Santorini sa okolnim ostrvima čini jednu opštinu u okviru ovog okruga, ukupne površine 90,6 km². Ova opština uključije i tzv. Manja ostrva Santorinija – ostrvo Tirazija i nenaseljena ostrva: Nea Kameni, Palaja Kameni, Aspronizi i Kristijani.
Ime ostrva je nastalo stastanjem latinski reči „Sveta Irena“ (lat. Saint Irene) u vreme mletačke vlasti nad ostrvom. Grčki naziv za ostrvo, Tira ili Fira, koristi se više među mesnim stanovništvo i u Grčkoj. Stariji nazivi za ostrvo Santorini su Stongili (“Kružan”) i Kaliste (“najlepši”).
Osnovne informacije
Santorini se nalazi u južnom Egejskom moru i to je najjužnije ostrvo ostrvske grupe Kikladi. Ostrvo je udaljeno oko 75 kilometara jugoistočno od grčkog kopna i 63 kilometra severno od Krita. Najbliže ostrvo Kiklada je Ios, udaljen oko 20 km ka severu.
Santorini je jedno od ostrva Kiklada srednje veličine. Ostrvo je veoma razuđeno i planinsko u većem delu. Oblik ostrva je posebno zanimljiv (oblik obrnutog „S”), pošto zapadna obala gradi zaliv, istočnu stanu vulkanskog grotla. Ovaj vulkan eksplodirao u izuzetno jakoj eksploziji 1600. p. n. e. i veruje se da je on bio glavni „krivac“ propasti Minojske civilizacije. Nekadašnje dno vulkana je danas zaliv u okviru ostrvlja Santorinija, koji je tokom istorije bilo stateški važan i uticao je na burnu istoriju ostrvlja.
Santorini spada u ostrva Kiklada koja su položena najdalje od kopna, što povezano sa sušnom sredozemnom klimom prouzrokuje stalan nedostatak vode. Zbog toga je Santorini je sušan i kamenit, a biljni i životinjski svet su takođe osobeni za ovu klimu. Od gajenih kultura dominiraju maslina i vinova loza.
Na ostrvu živi oko 15000 ljudi i stanovništvo je etnički mešovito (Grci, Albanci, Bugari, Nemci), jer je većina autohtonog stanovništva emigrirala ka kontinentalnoj Grčkoj posle poslednje velike erupcije vulkana (1950. g.) i zemljotresa (1956. g.). U poslednjih 20 godina na ostrvu se obratzovana međunarodna zajednica u kojoj se mnogo koristi engleski jezik.
Istorija Santorinija
Za Santorini, kao i za celokupne Kiklade, je neobično važno razdoblje kasne praistorije, tzv. Kikladska civilizacija, zavisna i bliska Kritskoj. Međutim, malo je materijalnih ostataka zbog prirodne katastrofe, koja se desila krajem ovog razdoblja. Naime, Santorini je ostatak vulkanskog ostrva na kome se zbila velika eksplozija negde u periodu 1650-1598. godine p. n. e. Serija zemljotresa je upozorila stanovništvo na kataklizmu koja se približava. O ovome se zna jer na ostrvu arheolozi nisu pronašli leševe iz tog vremena, niti vredne predmete. Erupcija vulkana je izazvala cunami visine 60 metara koji je uništio severnu obalu Krita, i veliki deo minojske flote. Na mestu nekadašnjeg ostrva stvorena je kaldera (ostatak vulkanskog grotla), a vulkanski pepeo je pokrio šire područje što je onemogućilo ljudski život za duže vreme. Veruje se da je erupcija Santorinija bila inspiracija Platonu za njegovu parabolu o Atlantidi. Veliki oblak vulkanske prašine se zatim premestio čak do Severne Amerike, gde su klimatske promene izazvale migracije stanovništva na jug.
U doba stare Grčke Santorini je bio deo Deloske lige, a kasnije su ovde vladali ptolemejski vladari Egipta. Posle toga ostrvljem je vlada stari Rim, a zatim i Vizantija. 1204. g. posle osvajanja Carigrada od strane Krstaša Kikladi potpadaju pod vlast Mlečana, pod kojima ostaju vekovima, do kraja 16. veka (1579. g.). Novi gospodar Kikiladima bilo je osmansko carstvo, do početka 19. veka. Od 1204. do 1579, na Santoriniju su vladali Mlečani, koji su ostrvu dali ime. Krajem 16. veka ostrvo su zauzeli Turci. Posle osamostaljenja Grčke 1821., ostrvo je doživelo ekonomski procvat. Povremene vulkanske erupcije i zemljotresi se dešavaju i dan-danas. Poseldnjih decenija ostrvo se brzo razvija zahvaljujući međunarodnom turizmu.
Caldera
Caldera svojevrsno čudo prirode nastalo pre oko 3500 godina. Snažna vulkanska erupcija odgovorna je za nastale prirodne oblike. Ta prirodna katastrofa je odgovorna za još neke stvari, često se povezuje sa mitom o Atlantidi, a verovatnije je da odgovorna za propast minojske civilizacije, koja se uzima za kolevku evropske kulture.
Prirodni pejzaž je veličanstven, vulkanske stene, litice koje ostaju kao podsećanje na snagu prirodnih sila. Ljudi kao da su zaboravili na katastrofu iz prošlosti i danas na samim liticama Caldere izgradili prelepe gradove. Na severnom delu se nalazi Oia a na istočnom Fira, koji su postali glavne turističke destinacije na ovom grčkom ostrvu. Pogled na zalazak sunca na Santoriniji sa ovoh litica je fantastičan, proverite i sami.
Šta videti i obići na Santoriniju
Santorini mapa
Kako do Santorinija
Avionom do Santorinija
Na Santoriniju postoji aerodrom, nalazi se na nekih 3km od glavnog grada Fire. Sa aerodroma do Fire voze autobusi a naravno moguće je i taksijem doći do bilo kog mesta na Santoriniju. Počevši od aprila pa do oktobra mnogi čarter letovi i čitave Evrope, pa i iz Srbije, sleću na ovaj aerodrom. Iz atine postoji redovna linija sa Aegean Airlines, vožnja iz Atine traje nekih 45 minuta.
Brodom do Santorinija
Do Santorinija je najlakše doći trajektom iz Atine ali tokom letnje sezone postoje i trajekti koji voz iz Soluna. Krajnja odrednica trajektnih linija iz Soluna je Krit ali imaju usputno stajanje na Santoriniju.
Na linkovima ispod možete pronaći dnevne rasporede i bookirati karte do Santorinija
Danae
Gtpweb
Blue Star ferries
Prevoz na Santoriniju
Autobuski prevoz Santorini
Autobuski javni prevoz na Santoriniju je prilično razvijen. Od 1988. godine je krenuo javni prevoz na Santoriniju danas postoji moderna autobusa koji povezuju sela na Santoriniju. Cena karte se kreće od 0,60€ do 2,5€. Pored standardnih linija kompanije KTEL organizuje is ekskurzije.
Karte
Karte se plaćaju u autobusu i treba ih čuvati do kraja vožnje, jer je moguća kontrola više puta. Ako nemate kartu postoji dobra šansa da Vam samo naplate kartu a ne kaznu.
Pauze u vožnji
U špicu sezona autobusi non stop voze na svojim relacijima pa tako autobusi trebaju da se dopune sa benzinom a i vozačima je povremeno potrebna pauza. Te pauze nis planirane već se odigravaju povremeno po potrebi autobusa i vozača.
Žičara na Santoriniju
Iz luke u Firi do grada Fire postoji žičara koja ide na 20 minuta. Cene se kreću od 2€ za prtljag i decu i 4€ za odrasle.
Rent a car Santorini
Postoji veliki broj agencija koje rentiraju automobile na Santoriniju.
Santorini rent a car (email: accordo@otenet.gr, web site: www.santorini-rent-a-car.com)
Santorini luxury rentals (email: info@vazeos.gr, web site: www.santoriniluxuryrentals.com), iznajmljivanje limuzina, helekoptera, transfer na Santoriniju
Vazeos (email: info@vazeos.gr, web site: www.vazeos.gr)
Auto 4 U (facebook)
Vipcars santorini (web site: www.vipcars-santorini.com)
Eurodollar santorini (email: eurodollar@hol.gr, web site: www.eurodollar-santorini.gr)
Spiridakos (email: spiridakos@otenet.gr, web site: www.spiridakos.gr)
Odysseys (email: rentals@odysseys.gr, web site: www.odysseys.gr)
Jimmys santorini (email: info@jimmys-santorini.com, web site: www.jimmys-santorini.com)
Lignos car rental (emai: info@lignos-car-rental.gr, web site: www.lignos-car-rental.gr)
Prevoz putnika na Santoriniju
Specijalizovane agencije za prevoz putnika na Santoriniju
Kafieris Tours
Kontakt : Jiannis Kafieris
Adresa : Firestefani
Zip : 84700
Telefon : +30 22860 22059
Fax : +30 22860 22551
Email : info@santorini-kafieristours.gr
web site: www.santorini-kafieristours.gr
Santo Tours
Kontak : Dimitris Nikolaidis
Zip : 84700
Telefon : +30 22860 24994
Fax : +30 22860 28389
Email: info@santorini-tour.com
Web site: www.santorini-tour.com
Značajni telefoni na Santoriniju
Policija +30 2286022649
Zdravstveni centar +30 2286360300-4
Autobuska stanica +30 2286025404
Taksi centar +30 2286022555, 2286023951
Lučke vlasti +30 2286022239
Alpha Banka +30 2286023801
Komercijalna banke, Grčke +30 2286022533
Eurobank +30 2286025851
Nacinalna banka, Grčke +30 2286022370, 2286023136
Piraeus banka +30 2286025415, 2286025441
Creative Commons – image, by Mariamichelle / pixabay.com
