Ostrvo Krf, vodič kroz letovanje

Krf je kapija Grčke, onim turistima, koji pristižu iz Evrope. Ovo ostrvo je spomenuo još Homer u svojoj „Odiseji“. Najslavniji period u istoriji ostrva započinje sa 734 godinom p. n. e., nailaskom njegovih prvih kolonista, Korinćana. U narednim vekovima, Krf deli sudbinu ostalih Jonskih ostrva. Veliki kulturni razvoj, ostrvo je doživelo pod mletačkom i francuskom okupacijom, kada se na njemu osniva biblioteka sa retkim rukopisima i knjigama, umetnička škola i dramsko pozorište, kojima se ponosilo, kao i nekoliko institucija za obrazovanje. Za većinu ljudi iz Srbije ovo ostrvo budi posebna osećanja, ovo grčko ostrvo je svakako zanimljiva letnja destinacija ali pored toga ono predstavlja odrđenu vrstu hodočaća za Srbe. U prošlosti Krf je bilo ostrvo spasenja i velikog stradanja za Srbe.

Pronađite najpovoljniji smeštaj

Krf je najsevernije Jonsko ostrvo, nalazi se na severo-zapadu Grčke u blizini Albanije. Ostrvo se pruža u pravcu sever – jug, i dugacko je oko 70, a široko do 20 kilometara. Severni deo je više brdovit i tu je najviši vrh na Krfu, Pankrator 906 metara nadmorske visine. Idući ka jugu ostrva predeli na Krfu postaju valoviti. Obala je razuđena i prepuna je zaliva i uvala sa vrlo lepim plažama. Generalno pravilo, sa izuzecima, je da su plaže na severu ostrva šljunkovite dok na jugu preovlađuju peščane plaže. Plaže su prostrane i čiste a more je toplo, naročito počevši od druge polovine juna. Površina Krfa iznosi oko 580 kvadratnih kilometara, a na njemu živi oko 120 000 stanovnika. Još jedno grčko ostrvo koji nosi naziv „Zeleno ostrvo“, kao i na Tasosu, vegetacija na krfu je bujna što može da zahvali blagoj mediteranskoj klimi.

Po predanju ostrvo je dobilo ime nimfi Kerkiri, ćerki Asoposa i rečne nimfe Metope. Posejdon se zaljubio u nju i oteo je i doveo na ostrvo. Iz te veze se rodio Feakas praotac Feačana koji su prvi naseljavali ovo ostrvo.

Istorija Krfa

Prvi pisani zapisi vezani za Krf su odo 1300 godina p. n. e. i potiču iz perioda Mikenske Grčke. U početku naseljnici dolaze iz Eritreje a od 730 p. n. e. naseljnici dolaze iz Korinta. U to doba Krf je imao dobru trgovačku poziciju jer se nalazio između Velike Grčke (Magna Grecia) i Grčke. Tokom Peloponeskih ratova služio je kao baza Atinskoj alijansi za akcije u Siciliji. Kasnije je postao deo Epirske alijanse sve do osvajanja Rima kada je dugo služio kao važna vojna luka. Godine 31. n. e. je služio Oktavianu kao baza za pohod na Marka Antonija. Od 336. godine je pod upravom Ističnog Rimskog carstva a kasnije Vizantije. Sredinom srednjeg veka bio je česta meta napada pirata i Normana, nečesto je bio i pod upravom vladara sa Sicilije i Italije. Pod vlast Venecije dolazi 1386. godine i ostaje pod njenom upravom sve do 1797. godine. Zbog ove vekovne vladavine Venecije njen kulturni uticaj je i dalje jako prisutan. Narednih 30 godina su vrlo nesigurne godine za građane Krfa is svih drugih jonskih ostrva. Uprava nad ostrvima se dodljuje Francizima, Britancima Otomanskom carstvu da bi 1864 mirovnim sporazumom iz Londona konačno postao deo ujedinjene Grčke države. Tokom I Svetskog rata ostrvo Krf je postalo utočište srpsku armiju koja je bila proterana iz svoje zemlje. Mnogi vojnici su umrli na Krfu usled nedostatka hrane, bolesti i opšte iscrpljenosti. Većina umrlih vojnika su sahranjeni u moru oko malog Vido koje se nalazi u zalivu u blizini grada Krf. Ovaj predeo je postao poznat pod imenom Plava grobnica po pesmi Milutina Bojića. Tokom II Svetskog rata preživeo je italijansku okupaciju i nemački holokaus posle toga da bi konačno bio oslobođen od strane Britanaca 1944. godine.

Grad Krf

Grad Krf ima izražen venecijanski karakter i bezbrojne spomenike koji datiraju od petnaestog pa sve do kraja osamnaestog veka. Kraljevska Palata sa svojom skladnom i gracioznom kolonadom, koja uokviruje ogroman trg u samom centru grada, podseća nas na prisustvo Britanaca na ostrvu. Pogled iz palate prostire se do Esplanade, koja obiluje raskošnim grčkim, mletačkim i britanskim spomenicima. Prema zapadu, visoke kupolaste građevine, koje datiraju iz perioda vladavine Franaka, nanizane su celom dužinom živopisne ulice. Takođe, veoma je interesantna i Katedrala iz 16-og veka, posvećena Svetom Spiridonu, svecu zaštitniku Krfa. Za vreme praznika, u Litiji, ulicama grada se prenosi srebrni sarkofag u kome se nalazi telo sveca.

Ostrvo Krf šta videti i posetit


Plava grobnica

Plava Grobnica

Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne!

Gazite tihim hodom!

Opelo gordo držim u doba jeze noćne

Nad ovom svetom vodom.

Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata

I na mrtve alge tresetnica pada,

Leži groblje hrabrih, leži brat do brata,

Prometeji nade, apostoli jada.

Zar ne osećate kako more mili,

Da ne ruši večni pokoj palih četa?

Iz dubokog jaza mirni dremež čili,

A umornim letom zrak meseca šeta.

To je hram tajanstva i grobnica tužna

Za ogromnog mrca, k’o naš um beskrajna.

Tiha kao ponoć vrh ostrvlja južna,

Mračna kao savest, hladna i očajna.

Zar ne osećate iz modrih dubina

Da pobožnost raste vrh voda prosuta

I vazduhom igra čudna pitomina?

To velika duša pokojnika luta

Stojte, galije carske! Na grobu braće moje

Zavite crnim trube.

Stražari u svečanom opelo nek otpoje

Tu, gde se vali ljube!

Jer proći će mnoga stoleća, k’o pena

Što prolazi morem i umre bez znaka,

I doći će nova i velika smena,

Da dom sjaja stvara na gomili raka.

Ali ovo groblje, gde je pogrebena

ogromna i strašna tajna epopeje,

Kolevka će biti bajke za vremena,

Gde će duh da traži svoje korifeje.

Sahranjeni tu su nekadašnji venci

I prolazna radost celog jednog roda,

Zato grob taj leži u talasa senci

Izmeđ nedra zemlje i nebesnog svoda.

Stojte, galije carske! Buktinje nek utrnu,

Veslanje umre hujno,

A kad opelo svršim, klizite u noć crnu

pobožno i nečujno.

Jer hoću da vlada beskrajna tišina

I da mrtvi čuju huk borbene lave,

Kako vrućim ključem krv penuša njina

U deci što klikću pod okriljem slave.

Jer, tamo daleko, poprište se zari

Ovom istom krvlju što ovde počiva:

Ovde iznad oca pokoj gospodari,

Tamo iznad sina povesnica biva.

Zato hoću mira, da opelo služim

bez reči, bez suza i uzdaha mekih,

Da miris tamjana i dah praha združim

Uz tutnjavu muklu doboša dalekih.

Stojte, galije carske! U ime svesne pošte

Klizite tihim hodom.

Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte

Nad ovom svetom vodom!

Prevoz na Krfu

Krf je urešeno ostrvo sa razvijenom putnom infrastrukturom. Najjeftiniji oblik prevoz na Krfu je svakako autobuski prevoz. Postoje dve kompanije ili dve vrste prevoznika u zavisnosti gde idete.

Plavi (grdski) autobusi – za cene autobuski karata, raspored prevoza i sve ostale informacije potražite na zvaničnom sajtu. Sa ovim prevoznikom je moguć prevoz od luke do centra grada i aerodroma (cena takve karte je oko 1,5€)

Zelini autobusi – detaljne informacije i aktuelni raspored kao i cene karata potražite na njihovom zvaničnom sajtu.

Na Krfu postoji veliki broj taxi prevoznika. Zvanični taxi prevoznici imaju istaknut rate card, u slučaju da nije tako budite oprezni i pitajte prvo koliko će vožnja da košta. Većina ovih kompanija radi i transfer sa aerodroma. Cenovnike, uslove vožnje i zakazivanja potražite na nekom od ovih sajtova.

Corfutaxi.gr

corfutaxitours.com

corfutaxi.net

alfataxicorfu.net

corfuairporttransfer.com

holidaytaxis.com

airporttransfers-corfu.com

corfutransfers.info

Taxi stanice i taxi na poziv

Radiotaxi Tel: 26610 33811-2

Taxi Station (San Rocco Sq) Tel: 26610 30383

Taxi Station (Ioan.Theotoki Str.) Tel: 26610 39911

Taxi Station (Spianada Sq) Tel: 26610 39926

Taxi Station (New Port) Tel: 26610 37993

Najbolji način da se upozna Krf je svakako kolima, ako niste doputovali svojim kolima na Krf uvek možete da iznajmite automobil. Evo nekoliko sajtova za rent a car na Krfu.

corfucarsrental.com

www.rentalcarscorfu.com

royalcarsrental.gr

www.corfucarrentals.com

www.corfucars4hire.com



Creative Commons – image, by Marc Ryckaert (MJJR) / commons.wikimedia.org

One thought on “Ostrvo Krf, vodič kroz letovanje

  • 13/02/2016 at 09:22
    Permalink

    Hello, I read your new stuff like every week. Your story-telling style is witty, keep doing what you’re doing!|

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


CAPTCHA Image
Reload Image