Autom od Beograda do Atine
Autom smo se iz Beograda uputili ka Grčkoj u 6 h ujutru. To znači da smo već u startu kasnili 2 sata jer je plan bio da krenemo u 4h. Zbog neprijatnih događaja koji su se dešavali u Makedoniji nekoliko dana ranije, nismo bili sigurni da li da putujemo kroz Makedoniju ili Bugarsku. Razmišljali smo sve do Niša, kada nam je kum javio da je baš tada gdeao Mirka Alvirovića (koji vodi emisiju SAT) i kaže da je potpuno bezbedno putovati kroz Makedoniju. Tu nam je laknulo, jer nismo morali da prelazimo dodatne kilometre. Na samoj granici, ali srpskoj, čekali smo 30 min, dok na makedonskoj nismo ni čekali. Posle pasoške kontrole carinik nas je zaustavio i tražio da otvorimo gepek. Kada je ugledao gomilu igračaka samo je pitao da li idemo porodično na more i poželeo srećan put. To je trajalo minut ili dva. Putovanje kroz Makedoniju teklo je normalno, bez bilo kakvih problema. Jedino neobično u poređenju sa prethodnim letima su migranti kojih ima dosta. Usput smo sretali dosta automobila sa stranim i domaćim tablicama. Toliko ih je bilo sa stranim tablicama da smo stekli utisak da se u Zapadnoj Evropi događaji u Makedoniji nisu ni spominjali (izvinjavam se ako grešim). Nastavili smo dalje i prva stanica bila je u Platamonasu u Grčkoj.
Prva stanica hotel Artemis, Platamonas
Platamonas je u olimpskoj regiji i od Beograda je udaljen 700 km. Hotel koji smo rezervisali je Artemis. Kada smo stigli – oko 16 h po lokalnom vremenu, hotel je bio zatvoren. Nije bilo nigde nikoga, delovao je malo zapušteno, mada ne previše. Tačnije, izgledalo je kao da još uvek nije spremljen za sezonu. Mi nismo paničari i bilo nam je malo smešno, mada smo ipak bili sa bebom od godinu i po dana, tako da sam sigurna da su osmesi bili čudni i sa dozom neverice. Elem, kada smo prišli, videli smo da je ispisan broj telefona koji treba da pozovemo. Pozvali smo i gazda hotela je došao za nekih 5 – 10 minuta. Otvorio je hotel i rekao nam da možemo da biramo sobu jer smo jedini gosti, tako da se može reći da smo otvorili sezonu, barem ovde. Sobe ovog hotela su sasvim prihvatljivo čiste, ali nismo imali toplu vodu tako da je pao hladan tuš. Takođe, sobe su male a kupatila minijaturna. Sve sobe imaju balkon, neke sa pogledom na more koje je odavde prilično daleko. Ujutru su spremili izuzetno dobar doručak, bilo je baš dosta toga. Ne znam da li tako uvek spremaju jer je prilično obiman. Osoblje je prijatno zaista, predusretljivi su maksimalno. U svakom slučaju, hotel je za nas bio u redu ovako na jednu noć u prolazu, ali ga definitivno ne bismo odabrali za duži boravak.
Platamonas je mestaščce na obali mora u olimpskoj regiji i u njemu živi oko 2000 ljudi. Veći gradovi u blizini su Larisa i Katerini dok naši ljudi poznaju ovo oblast po letovalištima Nei Pori i Leptokarija. Plaže i nisu nekog kavaliteta. Prvo teško su dostupne jer se Platamonas nalazi u strani pa je uspon prilično veliki a i na plažama se se nalazi krupan šljunak. Mi lično preferiramo peščane plaže. Glavno obeležje krstaški zamak koji domnira okolinom. Mi nažalost nismo posetili zamak jer je več bio zatvoren (mislim da je otvoren od 9 do 15h i da je cena ulaznice 2 evra) ali smo to vreme iskoristili da se prošetamo pored plaže, što nam je izuzetno prijalo.
Nastavak puta ka Atini
Ujutru nakon doručka – nešto posle 9 h, krenuli smo ka Atini. Preostalo je još 400 km. Sve vreme, od Beograda vozili smo autoputem E75 – naravno, nije svuda autoput, ali to je taj pravac. Ovde smo videli da smo ipak mogli da bez noćenja stignemo do Atine, jer i Rale i ja vozimo, tako da se smenjujemo a i beba je bila miran u vožnji. Za one gde samo jedan član porodice vozi, uvek preporučujem da se napravi pauza sa noćenjem. Autoput od Soluna do Atine mene je oduševio! Jedina mana mu je cena. Na ovoj deonici putarine smo platili nešto oko 35 € za nešto manje od 500 km. Ipak, vredi svaki cent jer je bezbedan i lako se vozi njime.
