Sedam svetskih čuda – Mauzolej u Halikarnasu, grobnica kralja Mauzola
Mauzolej u Halikarnasu je jedno od sedam svetskih čuda antičkog sveta. Slično kao egipatske piramide Mauzolej u Halikarnasu je predstavljao grobno mesto, grobnicu lokalnih vladara. Tu svaka sličnost sa piramidama prestaje. Za razliku od grandioznosti piramida Mauzolej je plenio sa svojom lepotom. Mauzolej u Halikarnasu se nalazio kao i što samo ime kaže u gradu Halikarnasu. Ova informacija za većinu čitalaca ne nosi preveliko značenje, ali ako kažemo Bodrum to je već nešto drugo. Da, ovo svetsko čudo se nalazi u Bodrumu u današnjoj Turskoj pa imajte to na umu kada odete na letovanje.
Mauzolej u Halikarnasu istorijska pozadina
U četvrtom veku pre nove ere na prostoru Male Azije se nalazila država Karija. Njen vladar od 377 do 353 bio je kralj Mauzol koji je glavni grad premestio u Halikarnas. Treba imati na umu da je Karija bila kraljevina koja se nalazila u sklopu persijskog carstva pa je tako kralj Mauzol dobar deo svog života i vladavine proveo u miru jer je imao zaštitu moćnog persijskog carstva. Mauzol je uspeo da osvoji par obližnjih ostrva ali nije imao drugih velikih vojnih uspeha. Mauzol je želeo da bude zapamćen u istoriji i kako nije imao nekih vojnih uspeha rešio je da podigne sebi spomenik i hram.
Izgradnja grobnice kralja Mauzola
Sam kralj Mauzol je započeo izgradnju grobnice ali nije doživeo da vidi završetak svog remek dela. Mauzolejevu grobnicu je konačno završio njegov unuk 356. godine pre nove ere. Mauzolej je bio pravougaonastog oblika dimenzija 66 x 77 metara. Vertiklano ovaj spomenik je bio podeljen na dve celine. Prvi sprat je bio visok 20 metara i to je bila grobnica za Mauzola i za njegovu ženu. Ovaj nivo je bio obložen mermernim reljefima. Deo tog mermera se čuva, naravno, u Britanskom muzeju u Londonu. Na tom mermeru je predstavljena borba Grka i Amazonki. Drugi novo je bila kolonada stubova visokih 12 metara; taj prostor je služio kao hram. Treći nivo u obliku piramide je u stvari krov ovog zdanja.
Kraj Mauzoleja u Halikarnasu
Mauzolej je bio svedok svih značajnih velikih ljudi i carstava. Godine 333. pre nove ere Aleksandar Veliki je osvojio i zapalio Halikarnas, sve osim mauzoleja je bilo srušeno. Rimljani 189. dolaze na ove prostore i Halikarnas tada već gubi na uticaju. Vizantija se pojavljuje kao sledeći vladar ove oblasti i opadanje mauzoleja je još više dobilo maha. Konačno u prvoj polovini 15. veka krstaši iz reda Svetog Jovana su osvojili ovu oblast i rešili su da poprave i utvrde obližnju tvrđavu. Materjal iz mauzoleja je više nego dobro došao pa čak i danas u zamku se vide ostaci Mauzolejevog mauzoleja. Danas je od mauzoleja ostao samo temelj.
Public domain – image, by commons.wikimedia.org
