Zlatibor ostaje bez bora?
Svi znamo za Zlatibor i svi volimo Zlatibor. Ovo da ga svi volimo verovatno se već sada temelji na staroj slavi ove planine. Sada, kada je posečena poslednja park šuma u centru Zlatibora, ne može se više govoriti o njemu kao planini na koju svi idu radi odmora i rekreacije. Nekako mi se čini da otići na Zlatibor predstavlja stvar prestiža, a naročito kupiti neku nekretninu ovde.
Nekada je bio vazdušna banja gde se osećao čist planinski vazduh a danas liči na nekakvo neplanski građeno naselje sa problemom otpadnih voda. Ovde, gde ne bi trebalo ništa da se gradi, na svakom koraku čujete seču “zlatnih” borova i rad bagera koji nemilosrdno prekopavaju zemlju i pripremaju teren za gradnju. Grade se objekti koji ni malo ne liče na planinske, narušava se prirodni ambijent svakodnevno. Da li će neko stati na put svemu tome ostaje da vidimo. Ali kako stvari danas stoje, teško da ćemo tako nešto videti u skorije vreme.
Kada je u pitanju konkretno pomenuta park šuma koja je posečena, najveća ironija je da je to bio crkveni posed. Naime, crkva je dobila to zemljište da se sagradi hram i konaci. Kako nije bilo novca da se izradi sve kako je planirano, crkva je odlučila da deo poseda proda i tako sakupi sredstva za kompletnu izgradnju. Mene zanima kako je moguće da je zemljište dato crkvi u jednu namenu a ona sama odluči da tek tako proda bez ikakvih uslova. Sada imamo situaciju da su investitori koji su sagradili sve te objekte potpuno narušili smisao pravoslavnog hrama na jednoj planini. Jer kada pomislimo na planinsku crkvu, prva pomisao je na malu crkvu oko koje vlada mir i tišina zar ne? Zašto bi neko išao u crkvu gde se gotovo i ne čuje cvrkut ptica već danas bageri, sutra isključivo motorna vozila vlasnika brojnih apartmana?
I poslednje pitanje je kada će država na terenu početi da prine o životnoj sredini a ne samo na papiru i u brojnim izjavama za medije!
Creative Commons – image, created from Srđan Popović / commons.wikimedia.org and Kostas85 / commons.wikimedia.org
